dzonykg

Oktobar 17, 2014, 16:59

ZVUK

Звук је механичка осцилација честица неког еластичног медијума које са кроз њега најчешће простиру као талас и које (углавном) човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквенцијском опсегу од 16 Hz до 20.000 Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквенцијског опсега: инфразвук испод 16 Hz и ултразвук изнад 20.000 Hz.

Област физике која проучава звук зове се акустика.

Брзина звука зависи од карактеристика флуида и може се израчунати по релацији:

c = \sqrt{\frac{p_a \chi}{\rho}}

где је:

p_а – атмосферски притисак,
$\rho$ - густина ваздуха и
$\chi$ = 1,4.

Звук се у ваздуху простире као лонгитудинални талас брзином од ц = 344 m/s на температури од 20^оC при нормалним атмосферским условима. Брзина звука у ваздуху зависи од температуре ваздуха и може се исказати релацијом: $c = c_0 + 0,6 \Theta$ где је:

c – брзина звука на температури $\Theta$ у [m/s],
c₀ = 330 m/s – брзина звука на $\Theta$ = 0^оC и

$\Theta$ – температура ваздуха у [^оC].

Брзине звука у неким другим срединима дате су таблици:

Т.1: Брзина простирања звука^[1]^[2].

Материјал	v [m/s] [dB]
Гума	50
Вода	1480
Слана вода (21^оC, салинитет 3,5 %)	1520
Плексиглас	1800
Дрво (меко)	3350
Дрво (јела)	3800
Армирани бетон	3400
Челик	5050
Алуминијум	5150
Стакло	5200
Гипсана плоча	6800

Под дејством звука честице ваздуха осцилују око свог равнотежног положаја стварајући час на једну, час на другу страну надпритисак у односу на свој равнотежни положај при атмосферском притиску (сл.1). Промене атмосферског притиска изазване звуком називају се звучни притисак. Ове промене су у односу на атмосферски притисак мале.

Сл.1: Осцилације честица у звучном пољу.

Појаву осцилација честица ваздуха, дакле звук, могуће је пратити као промене притиска п односно промене густине ваздуха $\rho$ па је преко ове две физичке величине могуће описати звук и њих користити за проучавања у области акустике. На сл.2 приказане су промене притиска при најједноставнијем облику осцилација Са друге стране честицу која осцилује могу да описују и друге физичке величине карактеристичне за осцилаторно кретање: померај честице (удаљење од равнотежног положаја ξ [м]), брзина осциловања честице в [m/s] или пак убрзање честице а [m/s²]. Све ове наведене физичке величине су физичке величине И реда.

Сл.2: Простопериодичне промене звучног притиска.

Поред њих за проучавање се користе и физичке величине II реда (сразмерне снази): звучна снага П_А [W], звучна енергија Е [Ј], густина звучне енергије w [Ј/м³] и интензитет звука И [W/м²].

За проучавања у акустици најчешће се користи (звучни) притисак п.

Сматра се да је просечна вредност најнижег звучног притиска који човек може да чује:

п = 2*10-5 Pa = 20

\mu

Ова вредност се назива праг чујности.

Прецизности ради, а пошто се ради о променљивој физичкој величини (осцилацијама или таласу) горе дата вредност звучног притиска на прагу чујности је ефективна вредност звучног притиска.

Звучни притисци величине 100 Па изазивају бол у човечијем слушном систему па се те вредности описују као граница бола.

Као нормални атмосферски притисак п_А може се узети притисак:

п_А = 1000 hPa (1000 mbar),

па произилази да је звучни притисак на прагу чујности 5*10⁹ пута мањи од атмосферског притиска.

Јачина звука зависи од амплитуде осцилација.

Висину звука одређује фреквенција осцилација. Боја је одређена садржајем компоненти.

Play media

Видео 1: 1000 Hz.

Play media

Видео 2: 315 Hz.

Сл.3: Вебер-Флечерове криве.

Свака периодично или непериодична промељива величина може се, под одређеним условима, Фуријевом анализом и Фуријевом трансформацијом разложити на низ простопериодичних компоненти. Ове компоненте имају фреквенцију која је целобројни умножак основне фреквенције, а њихове амплитуде представљају опадајући низ што даје изузетне могућности за даље проучавање било каквог сложеног звука.

Ако се звук састоји од само једне простопериодичне компоненте кажемо да се ради о чистом тону или једноставно тону.

Човеков слушни систем различито је осетљив за различите фреквенције. Горе наведени праг чујности односи се на тон фреквенције 1000 Hz. Некако, за ту компоненту људско ухо и најостљивије. За ниже, али и више тонове људско ухо није тако осетљиво па ће се објективно осцилација исте амплитуде чути слабије. На видеу 1 и видеу 2 прикани су упоредни примери за 1 kHz и 315 Hz једнаких амплитуда. На сл.3 су приказане познате Вебер-Флечерове криве које показују у којој мери се субјективни осећај јачине звука разликује од његове објективне јачине.

ZA ZAPISIVANJE I CUVANJE AUDIO DATOTEKA KORISTI SE KOMPRIMOVANI I NEKOMPRIVONI FORMATI.KOMPRIVONI SE DELE NA FORMATE SA GUBITKOM I BEZ GUBITKA KVALITETA.NEKOMPRIMOVANI FORMATI ZAUIMAJU DOSTA MEMORIJSKOG PROSTORA.KOMPRIMOVNI FORMATI :1.MP3 2.WMA NEKOMPRIMOVANI :WAV AUV

Posted by nikolacr7 | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0) | Generalna

Oktobar 17, 2014, 16:38

contract wars

Contract wars vrlo lepa igrica.Utoj je pucacina koja ides sa pistoljem ili puskom .mozez da kupis pusku ili pistolj.ja volim tu igricu zato sto je vrlo dobra imam i novi klan elitniodred.

Posted by nikolacr7 | Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0) | Generalna